Tropski talas ne jenjava. Ekstremna toplota utiče na sva živa bića, uključujući i ljude, a mi neretko želimo da održimo tempo kao da se ništa ne dešava.

Ipak, istraživanja pokazuju nešto drugo. Da je značajan uticaj toplotnih talasa i ekstremnih vrućina na mentalno zdravlje. Veće temperature povezane su sa većim brojem mentalnih zdravstvenih problema, uključujući i veće stope suicida. Ono što se javlja kod većine ljudi bez obzira na opšte probleme sa mentalnim zdravljem su problemi sa koncentracijom, razdražljivost, teže donošenje odluka, teže uspavljivanje i problemi sa snom, anksioznost… Neki simptomi pregrevanja mogu ličiti na simptome anksioznosti (ubrzano lupanje srca, znojenje, ubrzano disanje, vrtoglavica, osećaj slabosti), te se anksioznost pojavljuje, pogoršava i duže održava. Neretko je prisutna i tzv. klimatska anksioznost- strah, strepnja i briga vezana za klimatske promene u budućnosti.

Važno je uvažiti značaj ekstremnih uslova života i uraditi ono što je u našoj moći da se osećamo bolje. Hidratacija, rashlađivanje, lagana hrana, manje intenzivnih pokreta i fizičkog rada, naročito u najtoplijem delu dana- to je ono što savetuju lekari. Ne treba zanemariti i važnost socijalnih kontakata- to je ono što čuva mentalno zdravlje.

Važno je dopustiti sebi odmor i relaksaciju u većoj meri nego inače. Ekstremni uslovi zahtevaju da telu damo više vremena za opuštanje i podnošenje toplote. Mnoge stvari mogu da sačekaju.

Ako Vam pretopli dani jako teško padaju, podsetite se da će i ovo proći. Ako većinu dana provodite pod klimom, u jutarnjim i večernjim satima prošetajte bar malo i popričajte sa nekim. Radite nešto za šta dugo niste imali vremena. Pospremite zapuštene kutkove. Radite nešto kreativno. Isključite vesti o “užasima i ekstremno dugom trajanju” toplotnog talasa. Razmislite kako u budućnosti možete doprineti ekologiji kako bismo smanjili zagrevanje Zemljine kugle.

Ako Vam je potrebna dodatna podrška, javite se. Uvek je lakše kada svoje misli izgovorimo naglas, a osećanja ispoljimo.