Mnogim ljudima se “diže kosa na glavi” kada im lekari kažu da je neki njihov zdravstveni problem nastao zbog stresa. Mislim da problem dolazi sa dve strane. Prvi je što većina lekara to shvata vrlo površno i ne udubljuju se dalje od svoje ekspertize. Ako ne postoji medicinski razlog u koji im se simptom uklapa, proglasiće da je to od stresa i tu se dalja analiza završava. Dobićete lekove (ili čak ne), ali daljeg objašnjenja i upućivanja na psihoterapiju neće biti.
Sa druge strane, većina ljudi je u kognitivnom modu funkcionisanja. Tako su nas naučili. Važno je učiti, da bi mogao da se zaposliš i imaš dobru platu od koje ćeš lepo živeti. Važne su misli, važan je razgovor, važne su reči. Emocije nisu važne. Bolest je fizička- telo ne radi kako treba i leči se lekovima. To je medicinski model poimanja i većina nas ga je usvojila kao jedini ispravan. Ovakav model nas izuzima od bilo kakve odgovornosti za ono što nam se događa u telu. „Neki mikroorganizam je napao moje grlo i treba mi lek da ga eliminišem“, „Moje srce ne radi kako treba, treba mi lek ili operacija da ga neko popravi.“ A gde sam tu ja?
To srce je moje, to telo je moje. Ja sam moje telo. Telo i psiha su jedno. Sve što mislimo, kako se osećamo, kako se ponašamo obuhvata i psihu i telo. Misao je fiziološki proces isto kao i otkucaj srca. Sigurno znate kako misao utiče na otkucaj srca- kada sretnete nekoga u koga ste zaljubljeni ili se pripremate za neprijatan razgovor sa šefom. Naš organizam je splet svih tih procesa i oni su međusobno neodvojivi. Definitivno nismo savršeni, ali postajemo još nesavršeniji kako se sve više udaljavamo od prirode, očekujemo od sebe da budemo mašine i da dobro funkcionišemo u ovom relativno bezbednom svetu. Nemamo strah da će nas pojesti medved ili da ćemo umreti od preloma noge, ali zato glava zaboli kada se pomene kredit za stan ili čak i onda kada smo relativno zadovoljni svojim životom po nekim spoljnim standardima.
Postoje pokreti koji shvataju značaj tela, telesnih procesa, pokreta, buđenja onog unutrašnjeg autentičnog bića koje još uvek čuči u nama, iako usnulo , tromo i potisnuto. Ipak, nisu dovoljno snažni da proizvedu veće promene i uzdrmaju nametnuti kapitalistički i materijalistički sistem. Verujem i nadam se da će za stotinak godina čovečanstvo biti svesnije svog celovitog bića, da neće postojati tako oštra podela duše i tela, da će se dati prostor emocijama, intuiciji, kreativnom ispoljavanju. Nadam se da će svi lekari postati holistički stručnjaci koji će pratiti i šta se na nivou psihe dešava i da će ti znaci biti povezivani sa fizičkim simptomima. Do tada, u ovom trenutku, u ovoj razvojnoj fazi čovečanstva, možemo da doprinesemo svojim radom da što više ljudi postane svesno ove pogrešne postavke kako bi se stvorila kritična masa koja će načiniti globalnu promenu u budućnosti. Pratite šta Vam telo govori i pronađite balans u svom životu.
Click here to change this text