Anksioznost i panični napadi su poremećaji koji se sve češće javljaju u praksi. Mnogi klijenti dolaze sa ovom temom, a neka istraživanja su pokazala da je njihov uzrok u brzom savremenom tempu života i očekivanjima koje društvo, ali i mi sami namećemo sebi.

Anksioznost je neprijatno stanje strepnje gde osoba ima osećaj da će se nešto loše desiti i to iščekuje. Oseća unutrašnji nemir, ali i fizičke simptome poput plitkog disanja, vrtoglavice, trnjenja ruku, znojenja, iregularnog srčanog rada, stezanja u grudima, bolova u stomaku, dijareje. Osoba je zabrinuta za razne stvari, ne može da se opusti, nemirna je, sklona nesanici. Uzrok anksioznosti mogu biti unutrašnji nesvesni konflikt, ali i stres i traume koje smo preživeli. Anksioznost se najčešće javlja kao signal da osoba više ne može da suzbija emocije koje je do tada potiskivala. Nakon anksioznih epizoda, često se javlja depresivnost, kao i osećanje stida. Anksiozne osobe se često osećaju bespomoćno, sebe doživljavaju kao žrtvu i na taj način izbegavaju da se aktivno suoče sa problemom.

Napadi panike takođe podrazumevaju anksioznost, ali se javljaju u intenzivnijem i kraćem obliku. Osoba iznenada počinje da oseća vrtoglavicu, otežano disanje, bol u grudima, lupanje srca, znojenje, strah od gubitka kontrole ili razuma. Panični napadi se obično dešavaju u određenim, naizgled bezazlenim situacijama, npr. pri čekanju u redu u samoposluzi, vožnji automobila itd. Često se javlja uz agorafobiju, odnosno strah od otvorenog prostora.

Najbolji način da prevaziđemo anksioznost je da prestanemo da joj se opiremo. Da prihvatimo ono što se dešava i izađemo iz kruga opsesivnih misli. Iako je veoma neprijatno, poenta je u tome da shvatimo da je to što nam se dešava samo strah, a strah je bezopasan. Nekada je potreban dug vremenski period da ovo prihvatimo i usadimo u svoj način razmišljanja. Ono što nikako nije poželjno je izbegavanje situacija u kojima se panika javlja, jer na taj način održavamo anksioznost i mogu da se jave još katastrofičnije misli. Postepenim izlaganjem situacijama, učimo sebe ponovo da nema nikakve opasnosti i da mi možemo kontrolisati kakve misli nam se javljaju i na taj način smanjiti i prekinuti javljanje anksioznosti ili panike.

Psihoterapeut je tu da Vam pomogne u ovom procesu. Da Vam bude podrška na tom putu koji zna biti dugotrajan, da Vam da do znanja da niste sami u ovom iskustvu, kao i da Vam predloži tehnike koje možete koristiti da bi Vam ublažile simptome. Terapeut je neko ko može dovoljno dugo da bude sa Vama u tom iskustvu i da Vam pomogne da ugledate šta je ono što je problem, šta utiče na Vas tako da izaziva anksioznost i da zajedno pogledate u to zbog čega je to tako.