Visokoosetljive osobe su osobe koje čiji je nervni sistem osetljiviji u odnosu na prosečan. Dr Ilejn Aron istražila je i dokazala postojanje ove osobine još 1992. godine. Visokoosetljive osobe su preterano nadražene unutrašnjim i spoljašnjim stimulusima i njihov mozak obrađuje informacije detaljnije nego mozak prosečnih osoba. Imati osetljiv nervni sistem je normalna i neutralna crta, poput levorukosti ili određene boje kose ili kože. Urođena je i poseduje je 15-20% celokupne populacije.
Koje su karakteristike visokoosetljivih osoba? One imaju bolju sposobnost da lako uoče greške ili razlike, savesne su, veoma kreativne. Svesne su i najmanjih promena u okolini (koje ih lako ometaju), dobri su u finoj motorici, veoma su svesni svojih misli i stanja tela. Osetljiviji su na svoja i tuđa emocionalna stanja, te spremni da pomognu drugima. Sva čula su im osetljivija nego kod većine populacije, osetljiviji su na promene u prirodi (temperatura, pritisak, mesečeve mene). Treba im više sna nego prosečnoj osobi. Na njih jače utiču kafa, lekovi, alkohol i druge psihoaktivne supstance. Visokoosetljive osobe su one koje prve osete dim kada izbije požar i one koje već izdaleka na licu prijatelja primate da nešto nije u redu.
Zašto su visokoosetljive osobe često na psihoterapiji? Zato što je u današnjem društvu ova osobina potcenjena. Zato što se više ceni snaga, otpornost, podnošenje raznih napora. Ako nisi u stanju da izdržiš današnji tempo života, onda ti govore da si slab, osetljiv i automatski te diskvalifikuju u onome što radiš. Podrazumeva se da postižeš sve- radiš više poslova u isto vreme, pričaš nekoliko jezika, imaš porodicu, društveni život i ostaješ na poslu preko deset sati. Ono o čemu se apsolutno ne vodi računa je duševni mir i dobrostanje pojedinca. Često se eksplicitno ili implicitno šalje poruka- ako ne možeš to da izdržiš, nisi dovoljno vredan. U tome je problem visokoosetljviih osoba.
Usled ovakvih društvenih imperativa, mnogi ljudi, a naročito visokoosetljive osobe sklone su da se osećaju loše, kao da nešto nije u redu sa njima, kao da su ograničeni, slabi. Pored raznih telesnih znakova koji uznemiravaju i pojačavaju se pod dejstvom stresa, mogu se javiti i osećanja stida ili besa, kao i sniženo samopouzdanje.
Za visokoosetljive osobe je važno da prihvate da je sa njima sve u redu. Da je visoka osetljivost samo jedna od mnogih osobina, nije ni negativna ni pozitivna, i da je važno da nauče da žive u skladu sa njome. Važno je obezbediti sebi dovoljno sna, zdravu ishranu, meditirati, vežbati, ukratko, osluškivati i negovati sebe. Prema dr. Aron, važno je uključiti i neku aktivnost koja ima za cilj potpunu svesnost i ne uključuje nikakvu fizičku aktivnost ili misaoni napor, poput autogenog treninga. Ono što može pomoći je I psihoterapija, pre svega radi pomoći u njenom prihvatanju i građenju drugačijeg tempa i strukture života
Prva knjiga dr Ilejn Aron objavljena je i u Srbiji pod nazivom Ranjivost, a u izdanju Psihopolisa (zbog čega ovakav prevod naslova, zaista nisam sigurna, jer visoka osetljivost svakako nije ranjivost i u knjizi se o tome i govori). Ukoliko želite bolje da se upoznate sa ovom osobinom, ova knjiga je svakako nešto što za početak uvek preporučujem.